Talas nasilja uoči hapšenja Mladića?, "Lov: Ja i ratni zločinci" I -XXI

[markok]

Tužilac za ratne zločine o saradnji s Tribunalom
___________________________________________

Vukčević: Mladić ove godine u Hagu
__________________________________


Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević očekuje da se ove godine završi saradnja sa Tribunalom i da bude uhapšen Ratko Mladić.

Vukčević, koji je i koordinator akcionog tima za saradnju sa Haškim tribunalom ponavlja da postoji politička volja i da je procena da se on krije u Srbiji. „Mislim da niko ne može da sumnja u tu politički volju, mislim da posle Karadžića i Župljanina jasno. Vidite da ga nema”, rekao je Vukčević u intervjuu za B92.
„Ko god kaže da zna da je Mladić u Srbiji ili da je van Srbije morao bi da zna gde je. Ja sam više puta rekao da je moja procena da je u Srbiji”, rekao je on.
U vezi sa psihološkim profilom Ratka Mladića koji se pojavio u medijima, Vukčević kaže da je bio iznenađen i da ne zna „odakle cure informacije”.
„Hoću da kažem da dosta onoga što sam video u štampi odgovara istini. Vidim tamo je neko dao psihološki profil Ratka Mladića koji smo, tačno je, mi izradili – BIA, akcioni tim i mi”, kazao je on.
„Ali, ja znam da odavde to nije moglo da procuri, odakle je proceurelo ja to ne znam. Ali, to ne vidim ni da pomaže ni da odmaže u traganju za Mladićem”, kazao je Vukčević.
Vukčević kaže da je osnovni cilj akcija koje su pokretane u poslednje vreme bio da se locira Ratko Mladić.
„Ako mislite da je to neka parada pravljena, nije. Mogu reći da su to naši taktički potezi u otkrivanju Mladića”, navodi on.
Prošlu godinu, u smislu saradnje sa Haškim tribunalom, Vukčević je ocenio kao najuspešniju.
Na pitanje u vezi sa pretnjama koje su mu upućene nakon hapšenja Radovana Karadžića, Vukčević podseća da je FBI uspeo da identifikuje troje ljudi u Čikagu s tim u vezi.
„ Radi se o nekim vremešnim ljudima, starcima koji misle da je to patriotizam što će pisati o meni, pretiti mi. Ali, drugo nije pronađeno ništa”, rekao je Vukčević.
Ističući da je na takvoj funkciji gde treba da Karadžića i Mladića privede pravdi,Vukćević dodaje: „Mi ih ne šaljemo na gubilište, nego na sud. To je jedino mesto gde oni mogu da dokažu svoju nevinost, odnosno da tužioci dokažu da li su krivi ili ne. Prema tome, sviđalo se nama ili ne, Hag je neminovnost, mi ga ne možemo zaobići”.

Autor: E. B. | Foto:M. Perić | 04.01.2009. - 00:01

Izvor http://www.blic.rs/hronika.php?id=72837

[markok]

Ferhagen: Ništa bez Mladića u Hagu
_________________________

Autor: E.B. | Foto:AFP | 28.01.2009. - 07:22

Misija za utvrđivanje stepena saradnje s Haškim sudom neće doneti ništa novo dok Mladić ne bude uhapšen, izjavio šef holandske diplomatije Maksim Ferhagen.

Prema njegovim rečima, Holandija će podržati Srbiju u evropskim integracijama čim ispuni postavljene uslove, a ključni je puna saradnja sa Haškim tribunalom.
- Haško tužilaštvo je najbolja adresa kojoj se treba obratiti za ocenu da li Srbija u potpunosti sarađuje ili ne - rekao je Ferhagen za novosadski „Dnevnik“.
- Spremni smo da pomognemo Srbiji u dostizanju pune saradnje s Tribunalom i spreman sam da razgovaram o sledećim koracima - rekao je Ferhagen.
Agencija Tanjug juče je prenela, pozivajući se na izjavu neimenovanog zvaničnika EU, da Brisel još nije doneo odluku o upućivanju misije u Beograd, ali nije isključena mogućnost da predlog šefa srpske diplomatije o poseti evropske trojke bude uzet u obzir.

[markok]

"FERAL-TRIBUNE" je opsirno pisao o slucajevima silovanih
vojnika,oficira i ostalih gradjana na prostoru bivse Jugoslavije u
ratovima vodjenih devedesetih godina. Mnogo muskaraca je brutalno
silovano,ali oni se stide i ne zele o tome javno da govore. Tako da se
o slucajevima silovanih vojnika,oficira i ostalih gradjana veoma malo
zna.

Ako su Vam poznati slucajevi silovanih vojnika,oficira i/ili drugih
gradjana molimo Vas da nas obavestite o tome. Diskrecija
maksimalna!

Ako ste bili silovani opisite te scene,moze i anonimno! Navedite gde su Vas silovali,koliko njih,i ako se secate opisite osobe koje su Vas silovale. Navedite da li ste bili u zatvoru i sta su Vam sve radili? Da li ste bili silovani u zatvoru? Da li su Vas silovali zatvorski cuvari? Diskrecija maksimalna!

Kontakt E-mail lepotani.diplomatique@gmail.com
_______________________________

[markok]

Intervju: Rasim Ljajić
_______________________

Sve smo bliže Mladiću
______________________

Autor: Tanja Nikolić Đaković

Mnogo sam veći optimista po pitanju hapšenja Ratka Mladića sada nego do pre nekoliko meseci i verujem da će pre Srbija izručiti i Hadžića i Mladića no što će Holandija popustiti u svom pritisku, kaže za „Blic nedelje“ Rasim Ljajić, šef Nacionalne kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom i ministar za rad i socijalna pitanja.

Mladić i Hadžić se kriju na potpuno različite načine, zato su potrage za njima potpuno drugačije, konstatuje Ljajić.

Koliko ste sada blizu Mladiću?
– Ne bih da prejudiciram, ali verujem da će se Mladić naći u Hagu.

Kada?
– Ne bih da licitiram. Ne mogu da govorim o tome koliko smo sada bliži ili dalji od Mladića, ali sigurno je da sada imamo više argumenata no proteklih meseci za optimizam. Bilo bi veliko iznenađenje ako taj zadatak ne završimo u ovoj godini. Svesni smo da će, ako Mladić ne bude u Hagu, Srbija još dugo biti u čekaonici Evrope.

Na čemu se bazira vaš optimizam?
– Na osnovu odlične koordinacije civilne i vojne službe i svih informacija koje imamo. Informacije o Mladiću se povećavaju.

Ako je hapšenje Mladića za BIA nemoguć zadatak, jeste li tražili pomoć CIA, bilo koje strane službe. Da li ste spremni da pozovete operativce CIA da rade sa BIA na terenu na lociranju Mladića?
– Mi sarađujemo sa stranim službama, razmenjujemo informacije.Mi imamo dovoljno kapaciteta, naši operativci učestvuju u potragama za optuženicima i nema potreba da u tom pogledu tražimo pomoć sa strane. Ali, svaka informacija vezana za skrivanje optuženika više je no dobrodošla i u tom pogledu sarađujemo sa mnogim službama bezbednosti. Ne očekujem da strane službe reše problem, više verujem našim službama.

Šta službe rade po pitanju Hadžića?
– Više potraga u poslednje vreme organizovano je za Hadžićem, one će se nastaviti i verujem da će dati rezultat, ali nerealno je očekivati da imamo direktan prenos svih akcija koje sprovodimo.

Ko finansira Mladićevo skrivanje?
- Podaci do kojih se do sada došlo govore da je neposredno Mladićevo obezbeđenje plaćeno simbolično nekoliko stotina evra, dok su oni koji su organizovali mrežu njegovog skrivanja uzimali na desetine hiljada. Taj novac organizatori mreže su dobijali od finansijera, odnosno privatnika koji su uglavnom došli iz BiH u Srbiju nakon rata i otvorili firme ovde. Organizatori mreže su uzimali za sebe najveći deo novca, dok su malu sumu davali neposrednom obezbeđenju koje je za Mladića obavljalo čak i njegove privatne poslove. Na primer moralo je da radi na njegovom pčelinjaku.

Čini se da ne postoji problem koji ovu vladu nije zadesio?
– I ranije smo imali problem Haga, Kosova, ali sada imamo i blokadu parlamenta i svetsku krizu. Kao da smo nešto bogu zgrešili. Čak i da je ova vlada manja i homogenija bilo bi teško izboriti se s tim. U takvoj situaciji, predviđati koliko vlada treba da traje, nezahvalno je. Ne bih isključio mogućnost da traje čitav mandat, ali ni nove izbore.

Hag, Kosovo... Ista pitanja koja nas od 2000. blokiraju. Ima li vlada plan?
– Da biste rešavali probleme, morate da priznate da oni postoje. Srbija jeste u problemu. U teškoj situaciji. Niti jedna zemlja nije izložena takvim pritiscima kao što su Hag ili Kosovo. Na sve te probleme, imamo krizu rada parlamenta. Imamo dosta tanku većinu u tom parlamentu i kada na sve to dodate tešku ekonomsku krizu, onda smo mi u problemu. Za rešavanje problema potrebna je stabilna većina, što se može rešiti samo novim izborima. Ako nema izbora, uslov za početak rešavanja problema je postizanje konsenzusa oko bazičnih pitanja. Kod nas je kompromis težak. Vlast i opozicija ne mogu da se slože ni oko datuma u kalendaru.

Treba li smanjiti broj poslanika?
– To jeste mera, ali dugoročna. Broj poslanika regulisan je Ustavom. Zalažem se da parlament ima 150 poslanika i da nijedna vlada Srbije ne bi smela da pređe broj od 15 ministarstava.

Da li je Vlada razgovarala o toj mogućnosti?
– Mislim da je to moguće tek posle novih izbora.

Bili ste u Americi. Jesu li vam u SAD obećali da mogu da omekšaju stav Holandije? O čemu ste razgovarali?
– Od SAD tražimo okončanje pritisaka. Mišljenje koje se može čuti među građanima i ekspertima u Srbiji je da Holandija nije sama i da ne popušta pritisku zemalja EU zbog podrške Vašingtona. Nakon posete SAD-u, uverili su me da ta mogućnost ne stoji, a i da dele uverenje većine zemalja EU, izuzev Holandije, da Srbija ima političku volju da se ta stvar okonča. S druge strane, i oni kao i mi znaju šta su razlozi za stav Holandije – Srebrenica, unutrašnjopolitički odnosi, kao i činjenica da bi za svaku promenu odluke Vlade bila potrebna saglasnost holandskog parlamenta, a vlada ne želi da uđe u takav razvoj događaja. Pitanje Haga više ne opterećuje naše odnose. Ono što imamo kao problem s Vašingtonom je stav oko Kosova. To ne znači da jedan od tri cilja naše spoljne politike nisu dobri odnosi sa SAD. Oni su sada na prilično niskoj grani. Loši su. I mi te odnose moramo da popravimo.

Da li je to zapravo bio vaš pravi zadatak u SAD? Da li je Vlada uopšte razgovarala o narušenim odnosima sa SAD?
– Svaki član vlade mora da učini koliko može. Imao sam sastanke u Stejt departmentu i sa predstavnicima Saveta za nacionalnu bezbednost SAD. U tim razgovorima data je jedinstvena ocena oko Haga, ali naveli su i svoj stav prema Kosovu. Govorili smo o različitom tumačenju sporazuma u šest tačaka oko pitanja carine, policije. Predočio sam da je nama stalo da se taj sporazum u potpunosti implementira, da smo imali konstruktivan pristup prema Euleksu i da tražimo da se primenjuje sporazum onakav kakav je potpisan. Oni kažu da Albanci ne žele da govore o sporazumu u šest tačaka, da je to za njih problematično, ali i za nas su mnoge stvari problematične. Ipak, želimo da ispoštujemo sve što je dogovoreno. Ako oni dezavuišu UN, onda smo mi u problemu.

Postoji li konsenzus Vlade po pitanju dijaloga na relaciji Priština–Beograd i podrške Tadiću da s Albancima treba razgovarati?
– Mi smo insistirali na tome od samog početka, ali ne postoji takva saglasnost u Prištini.

Nema signala da se Šešelj vraća
Šešelj je najavio povratak u zemlju iz Sheveningena? Jeste li dobili takve signale iz Tribunala?
– Ne, nema takvih signala. Ali smatramo da je odluka o prekidu suđenja sedam sati pre zaključenja postupka iznošenja svedoka optužbe veoma loša, bez obrazloženja u potpunosti. Izneli smo primedbe Tribunalu i rekli da nismo obavešteni od Tribunala da je svedoku potrebna zaštita MUP-a. Policija je pružila zaštitu za osam svedoka u različitim postupcima i nema razloga da to ne činimo i dalje, ako Tribunal ima podatke o zastrašivanju. Ali to nije traženo. Mi za ovaj konkretan primer nismo imali zahtev da se svedok štiti. Tražili smo od njih izričit zahtev za one koji treba da se štite. Očekujem da se postupak nastavi, da može sam da se brani, da se postupak privede kraju i da se donese presuda. Ova situacija najmanje odgovara Tribunalu, s ovakvim postupcima narušava kredibilitet.

Izvor: http://www.blic.rs/politika.php?id=79172

[markok]

Satanizacija pokojnog srpskog premijera
_______________________________________

Ne prestaje šikaniranje porodice Zorana Đinđića
______________________________________________

Autor: M. I. – V. Z. C | 15.02.2009. - 00:01

Ni šest godina posle martovskog atentata ne prestaje fabrikovanje priča kojima se uporno pokušava da se dr Zoran Đinđići i sve što je on uradio smesti u kriminalni milje. Glasovi satanizacije pokojnog premijera, ali i uvrede i šikaniranja njegove porodice preko nekih medija nisu utihnuli ni posle nedavne presude Vrhovnog suda kojom su potvrđene kazne optuženima za ubistvo od 12. marta 2003. godine.



– Takve priče samo služe zamagljivanju suštine i za mene su one alternativna stvarnost koja u Srbiji lako dobija pravo postojanja. Ovde nije reč samo o napadu na Zorana Đinđića i članove njegove porodice. Meta je, u stvari, državni koncept proevropske Srbije koji je simbolizovao i koji i danas simboliše Zoran Đinđić – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ advokat Srđa Popović, pravni zastupnik porodice ubijenog premijera.
Od kada je Đinđić izašao s tim novim državnim konceptom, nastavlja advokat Popović, prema tom konceptu je stvoren protivstav koji traje i danas.
– Smatram da je Zoran Đinđić ubijen zbog tog stava koji je viđen kao izdajnički, mundijalistički, kosmopolitski. Ideja je bila da će njegovom smrću i sam taj koncept početi da bledi. To se nije dogodilo, a posebno je impresivan podatak iz istraživanja javnog mnjenja da se 60 odsto ljudi u Srbiji izjasnilo za evropske integracije – iznosi advokat Popović.
I drugi pravni zastupnik porodice Đinđić, advokat Rajko Danilović smatra da se Zoran Đinđić i članovi njegove porodice napadaju iz političkih razloga.
– Iza ovih napada stoje oni koji se nisu saglašavali sa politikom koju je personifikovao Đinđić. Imao ih podosta na političkoj sceni Srbije. Dovoljno je da se pogleda Skupština, kao i gradski odbornici u Beogradu. Neki mediji su samo deo te politike, a ponekad su u takvoj politici i prednjačili – ocenjuje Danilović.
Srđa Popović kaže da je i otpor Đinđićevom konceptu evropske Srbije imao u vidu kada je od Specijalnog tužilaštva zatražio da ispita političku pozadinu ubistva premijera.
– Pored toga, ukazao sam i da nikada nije procesuirana oružana pobuna JSO u novembru 2002. godine, koja je bila uvertira za atentat. Tada su vlada i premijer lišeni službe bezbednosti jer su na ključna mesta postavljeni njihovi politički protivnici. Onda je iz te službe regrutovan ubica, a iz iste su stizali i podaci o premijerovom kretanju. Pa bilo je jasno da Dušan Spasojević i Milorad Ulemek nisu bili rukovođeni idejom da sebe instaliraju na mesto predsednika države ili premijera, nego da su radili za nečiji račun – zaključuje Popović.
Advokat dodaje da se iz same pobune i okolnostima pod kojima je do nje došlo, može se lako zaključiti ko je s pomenutom dvojicom bio u dosluhu.
– Ne tvrdim da su to saizvršioci, niti da su to nalogodavci. Ali, jasno je čije su stavove ubica delili, a o tome su bivši članovi vlade svedočili na suđenju za ubistvo premijera. To je za mene bio povod da zatražim da se provere ti iskazi, odnosno da se saslušaju ljudi koje su, između ostalih, pominjali Čedomir Jovanović, Dušan Mihajlović i Zoran Janjušević – kaže advokat Popović, i dodaje da je uveren da će se rasvetliti pozadina ubistva premijera Đinđića.
Na kraju, advokat Srđa Popović primećuje:
– Dokle god traje bitka za i protiv koncepta koji je zastupao Zoran Đinđić trajaće i napadi na njega i njegovu porodicu. Jer, to je oruđe, odnosno jedan od instrumenata suprotstavljanja proevropskom putu. Da se diskredituje, omalovaži i ocrni simbol tog koncepta.

Izvor http://www.blic.rs/hronika.php?id=79165

[markok]

Ingrao: Holbrukovo obećanje Karadžiću je bilo prazno
_________________________________________


Jedno od poglavlja u nedavno objavljenoj knjizi „Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama“, posvećeno je ulozi međunarodne zajednice u raspletu jugoslovenskog konflikta. U poglavlju se, pored ostalog, objašnjava navodno obećanje mirovnog posrednika ambasadora Ričarda Holbruka dato 1995, da Radovan Karadžić neće biti gonjen ukoliko pristane da se povuče s političke scene Republike Srpske. Naša redakcija se obratila i Državnom sekretarijatu sa molbom za komentar. Upućeni smo na ranije demantije Državnog sekretarijata i samog ambasadora Holbruka povodom tvrdnji o navodnom sporazumu sa Radovanom Karadžićem. Tim povodom donosimo ekskluzivan razgovor sa koautorom pomenutog zbornika, Čarlsom Ingraom.

CHARLES INGRAO

"Holbruk je znao da američke, britanske i francuske vojne snage odbijaju da hapse optuženike za ratne zločine"
Kada je postalo jasno da Dejtonski mirovni sporazum nalaže bivšim zaraćenim stranama kao i međunarodnim mirovnim snagama da hapse optuženike za ratne zločine, izbio je oštar sukob između Sekretarijata za odbranu i Državnog sekretarijata, tvrdi Čarls Ingrao.

„Pentagon se usprotivio, dok je Stejt departmentu bilo jasno da je nemoguća politička stabilizacija Bosne i Hercegovine, dok se na čelu Republike Srpske i vladajućeg SDS-a nalazi haški optuženik Radovan Karadžić. Ambasadoru Holbruku je ubrzo bilo naloženo da se vrati u region gde je posle niza sastanaka sa Slobodanom Miloševićem sastavio sporazum o Karadžićevom odlasku sa vlasti. Holbruk je u tom cilju pružio uveravanja da Karadžić neće biti uhapšen. Holbrukovo obećanje je bilo prazno, jer je on već znao da su američke, britanske i francuske snage, koje su predvodile 60,000 pripadnika Ajfora, odnosno međunarodnih mirovnih snaga za implementaciju vojnog dela Dejtonskog sporazuma, odbile da uhapse optuženike za ratne zločine“.

Richard Holbrooke (File)

Karadžić izmišlja: Ričard Holbruk

Sam Holbruk nekoliko puta je demantovao tvrdnje Karadžića i članova njegove porodice da je haškom optuženiku obećao da neće biti hapšen.

„Ovo je njegova stara tvrdnja. On je jedan od najvećih masovnih ubica na svetu, koji to tvrdi da bi se odbranio. To je izmišljena priča. U nju ne treba niko da veruje“, rekao je Holbruk 31. jula 2008. i zatim nastavio:

„U junu 1996, otputovao sam u Beograd da bi sa Miloševićem i još dvojicom Karadžićevih pomoćnika postigao sporazum da Karadžić odmah napusti predsednički položaj u Republici Srpskoj i položaj čelnika svoje političke stranke i da se povuče iz javnog života. On je nevoljno potpisao sporazum, bez pojavljivanja na pregovorima, ali da bi se zaštitio izmislio je ovu lažnu priču“.

U knjizi „Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama“, navodi se da su postojali kontakti Ajfora i sa Karadžićem i sa drugim haškim optuženikom, generalom Ratkom Mladićem. Na primer, od februara do jula 1996, jedna specijalna jedinica američkih snaga motrila je kako Ratko Mladić najmanje 20 puta prelazi put od svog štaba do drugih komandi na planini Žep. U knjizi se dalje navodi da je u to vreme, portparol Bele kuće Majk Mekari, govorio da svi kontrolni punktovi Ajfora poseduju fotografije osumnjičenih ratnih zločinaca, za koje se ne zna gde se kriju.

„Međutim, moramo da priznamo da je reč o tri faktora odlučivanja, čiji se koraci mogu racionalno objasniti. Predsednik Klinton je znao da poseduje veoma tanku podršku za upućivanje 20.000 američkih vojnika u Bosnu i Hercegovinu. Još su bile sveže mučne predstave sedamnaest ubijenih američkih vojnika u Mogadišu, u Somaliji. Klinton, vodeći računa o svojim ciljevima izvan spoljne politike, podržao je Pentagon, a ne Stejt department. Pentagon je pak bio dobio od predsednika jasan zadatak: ’Zaustaviti krvoproliće, razdvojiti zaraćene strane i održavati mir’. A Stejt department je znao da ne može da stabilizuje Bosnu, ukoliko Karadžić ostane na vlasti“.

Stvari su se izmenile tokom 1997, kaže Ingrao. Na promenu politike uticali su tadašnja glavna haška tužiteljka Luiz Arbur i šef misije UN-a u Istočnoj Slavoniji, Žak Klajn.

„Mi veoma mnogo dugujemo Luiz Arbur, koja je krenula da obilazi vojne komandante u regionu, pored ostalog Žaka Klajna, u Istočnoj Slavoniji, u Hrvatskoj. On je organizovao prvo hapšenje jednog ratnog optuženika, što je Arburova iskoristila da postidi pre svega Britance, Francuze i Amerikance. Takođe smatram da je od ključnog značaja bio dolazak Tonija Blera na premijerski položaj posle mlakog Džona Mejdžora. Posle toga, u Londonu, Parizu i Vašingtonu, došlo je do usvajanja nove politike prema ratnim zločincima“.

Međunarodne snage uhapsile su veći broj haških optuženika. Međutim, jednog od najvažnjih, Radovana Karadžića, uhapsili su snage bezbednosti Srbije, ali sa zakašnjenjem od 13 godina. General Ratko Mladić je još na slobodi, a vlada u Beogradu tvrdi da ne zna gde se krije.

Jela de Frančeski
Vašington, SAD
03/03/2009

IZVOR VOA

[markok]

Američki specijalci mogli uhapsiti Mladića
____________________________________-


U ekskluzivnom intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Charles Ingrao, profesor istorije na američkom Purdue univerzitetu i vođa projekta “Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama”, koji je okupio 300 naučnika sa prostora bivše Jugoslavije i čitavog sveta, iznosi šokantno otkriće da je haški optuženik, general Ratko Mladić, bar 20 puta bio “na nišanu” specijalaca SAD koji su ga u stopu pratili, ali koji ga nisu uhapsili.
Pentagon, kaže Charles Ingrao, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, nikada nije želeo da uhapsi optužene za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Ali ne samo to: američka vojska “torpedovala” je sve pokušaje holandskih, danskih i drugih trupa IFOR-a da ih uhapse.

Prvi znaci ove nespremnosti Pentagona, ali, kako ćemo čuti kasnije, i predsednika Clintona, da hapsi Karadžića, Mladića i ostale haške optuženike, kako svedoči naš sagovornik, pojavili su se još u toku pravljenja nacrta Dejtonskog sporazuma. Zvaničnici američkog ministarstva odbrane izmenili su tekst tog sporazuma, tako da su u njegovoj finalnoj verziji međunarodne trupe za impementaciju (IFOR) bile oslobodjene obaveze da hapse haške optuženike, osim ako na njih slučajno nabasaju u obavljanju svojih redovnih dužnosti. O razlozima za ovo odbijanje nešto kasnije, a sada čujmo profesora Ingraoa koji govori o više susreta između Ratka Mladića i američkog pukovnika Johna Batiste-a.

“Mi ne znamo o čemu su razgovarali američka armija i Mladić, ali znamo da su razgovarali i da se to nije završilo Mladićevim hapšenjem. Između kraja februara i početka jula 1996. godine, specijalno oformljeni američki izviđački odred najmanje 20 puta imao je Mladićev konvoj od tri vozila bukvalno “na nišanu”. Pratili su ga u stopu mnogo puta dok se kretao na potezu izmedju Žepe, komandnog štaba 65. puka Vojske Republike Srpske i drugih lokacija na teritoriji Han Pijeska. U nekoliko navrata nakon toga, ovaj odred je bio u pratnji američkog pukovnika Johna Batiste-a koje je odlazio u komandni štab 65. puka Vojske Republike Srpske na sastanke s Ratkom Mladićem. Pukovnik Batiste bi ušao u sobu i posle nekog vremena bi izašao. Svi u jedinici su, naravno, znali s kim je bio. Ono što ne znamo jeste da li je u toj prostoriji u kojoj su razgovarali sa srpske strane bilo još nekoga osim Mladića. Američki odred nije video Mladića, ali, prema onome što je meni rečeno, nema nikakve sumnje da se Batiste tamo sastajao sa njim.”

Upitan od koga je saznao za ove susrete, Charles Ingrao kaže:

“Od vojnog zvaničnika koji je bio u toj jedinici. Nije pripadao vojnoj policiji. Ta osoba je bila član američke obaveštajne zajednice.”

Da li je Pentagon bio upoznat sa ovim sastancima izmedju pukovnika Batiste-a i Mladića? - pitamo našeg sagovornika.

“Nije moguće čak ni zamisliti da se visoki američki vojni zvaničnik sastane sa dvostrukim optuženikom za ratne zločine ne samo bez znanja nego i bez dozvole Pentagona.”

Charles Ingrao objašnjava da se priča o nehapšenju haških optuženika može shvatiti jedino ako se zna da je američka vojska bila apsolutno nespremna da žrtvuje svoje trupe nakon onoga što je smatrala ostvarenom primarnom misijom u Bosni i Hercegovini.

“A primarna misija bilo je uspostavljanje mira u Bosni, razdvajanje i razoružavanje ratujućih strana. Na hapšenje ratnih optuženika američka armija je gledala kao na rizik koji bi mogao rezultirati napadom na američke vojnike. Ali, nije Pentagon jedini bio protivnik hapšenja Karadžića i Mladića. Kad je američka vojska ušla u Bosnu i Hercegovinu, predsednik Bill Clinton imao je jednu jedinu opsesiju: da se Bosna ne pretvori u drugi Mogadišu, tako da je i on bio krajnje nespreman da se suprotstavi Pentagonu, koji je odbijao da hapsi Karadžića i Mladića.
Treći igrač u priči – State Department – koji se jedini zalagao za hapšenje ratnih optuženika jer je želeo da vidi stabilnu vladu u Bosni, uvideo je da je to nemoguće postići sve dok je Karadžić, lider Republike Srpske. Dakle, agenda ministarstva spoljnih poslova bila je hapšenje haških optuženika, počevši od Karadžića, ali i njima je bilo jasno da je to nemoguće bez zelenog svetla Pentagona i Clintona. Otuda, kada je Holbooke otišao na pregovore sa Miloševićem, sa ciljem da se Karadžić pod hitno ukloni sa javne scene, i nije mu preostala druga alternativa nego da se nagodi sa njim o tome da nestane iz bosanske politike, a da mu zauzvrat bude obećan imunitet od pravde. Naši izvori nisu mogli da potvrde da je za to dobio direktan nalog State Departmenta, ali nam je otkriveno da je Holbrookeu poručeno da može da nastupa “veoma kreativno”, da su mu ljudi u State Departmentu, uključujući i Warena Cristophera, manje-više rekli: radi sve što smatraš da je nužno, ali skini Karadžića sa vlasti.”

Charles Ingrao
03.03.2009
Branka Trivić

[markok]

Život poslije smrti

Arkan nije ubijen, nego živi u Amsterdamu!?
______________________________________


Mediji iz Srbije, Nizozemske i Grčke objavili su priču da ratni zločinac Željko Ražnatović Arkan nije izdahnuo u krilu svoje supruge Cece, nego da je živ i zdrav.
Smatra se da je Željko Ražnatović Arkan mrtav već devet godina, kada je ubijen u pucnjavi u beogradskom hotelu Intercontinental.

Izdahnuo je u krilu svoje supruge, popularne folk-pjevačice Svetlane Cece Ražnatović, te je pokopan na beogradskom groblju.

No, sudeći prema pisanju stranih medija, čini se kako je njegova smrt bila inscenirana. Naime, mediji iz Srbije, Nizozemske i Grčke pišu kako ratni zločinac živi na relaciji Amsterdam – Cipar.

Navodno se u Amsterdamu prilikom turističkog obilaska turistima pokazuje jedna luksuzna prodavaonica satova koju je 13 puta opljačkao kriminalac Arkan, te se ističe da se on i dan-danas skriva u tom gradu.

Također, strani mediji pozivaju se na Joba Hansena, koji je napisao knjigu o srpskoj mafiji i koji tvrdi kako postoje opravdane sumnje da je Arkan u Amsterdamu.

Pojavile su se i informacije da je ratni zločinac viđen kako na jahti Tigar plovi po Grčkoj, a hidroavionima odlazi u London, Pariz i Chicago, od kuda vodi poslove.

T.J.|Net.hr29.09.2009.

Izvor http://www.net.hr/vijesti/svijet/page/2009...29/0466006.html